• Početna
• Hamajlija
• Sihr
• Urok
• Džini
• Lijek
• Dove
• Download
• Kontakt
  • Lokacija

Kur'anski dokazi za djelovanje uroka:

Uzvišeni Allah dž.š. kaže da je Ja'kub rekao: ''O sinovi moji'' - reče onda - ''ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!'' I kad uđoše oni kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Ja'kubova, koju je izvršio, a on je, uistinu veliki znalac bio, zato sto smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.'' (Yusuf, 67-68)

Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, u tefsiru ova dva ajeta kaže: ''Uzvišeni Allah, dželle šanuhu, govoreći o Ja'kubu (ع), kaže da je naredio svojim sinovima kad ih je spremio sa bratom Benjaminom u Egipat, da ne ulaze svi na jedna vrata, nego da se razdvoje i uđu na različita vrata, jer, kako kažu Ibnu Abbas, Muhammed ibnu Ka'b, Mudžahid, Ed-Dahhak, Katade, Es-Suddejj i drugi: ''On se za njih pobojao da se ne ureknu jer su bili izuzetno lijepi, i privlačni. Urok je stvarnost i može skinuti konjanika sa njegova konja.''

- Njegove riječi: ''... a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!'', tj. ovaj savjet koji sam vam dao, ne može vas sačuvati od onoga što vam je Uzvišeni Allah odredio, jer kad Uzvišeni hoće nešto, u tome Ga ne može niko spriječiti niti zaustaviti. Kažu da je to zaštita od uroka - Uzvišeni Allah je rekao: ''Gotovo da te nevjernici pogledima svojim obore kad Kur'an slušaju, govoreći: ''On je, uistinu, luda!''

Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, rekao je: ''Ibnu Abbas, Mudžahid i drugi kažu: ''Riječ (lejuzlikuneke) - ''probadaju te'' (bi ebsarihim) - ''svojim očima'' tj. urekli bi te očima od zavisti i mržnje prema tebi da nije Allahove, dželle šanuhu, zaštite. U ovom ajetu je dokaz da je urok očima istinit i da ima uticaja Allahovom, dželle šanuhu, voljom, kao što to potvrđuju i mnogobrojni hadisi preneseni različitim putovima.

Sunnetski dokazi za djelotvornost uroka:

1. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: ''Poslanik (ص), je rekao:"Urok je istina."
2. Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da je Poslanik (ص), rekao:"Tražite kod Allaha dž.š. utočište od uroka, jer uroci postoje."
3. Od Ibnu Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik (ص), rekao:"Urok je istina i da je išta preteklo kader, pretekao bi ga urok, pa ako od vas neko zatraži da se operete, operite se."
4. Od Esme bint Uvejs, radijallahu anha, prenosi se da je rekla:"O Allahov Poslaniče, Dža'ferove sinove pogađa urok, pa hoću li im zbog toga učiti rukju?"-"Uči, jer da je išta preteklo Allahovu odredbu, pretekao bi je urok."
5. Od Ebu Zerra, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik (ص), rekao:"Urok, Allahovom dž.š. voljom, utiče na čovjeka sve do te mjere, da se čovjek popne na visoko mjesto i strovali se s njega'' (od jačine uroka).
6. Od Ibnu Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik (ص), rekao: ''Urok je istina i može oboriti čovjeka s visine.''
7. Od Džabira, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik (ص), rekao: ''Urok uvodi čovjeka u kabur, a devu u kazan.'' Tj. pogodi čovjeka, pa ga usmrti, te bude zakopan, i isto tako pogodi devu što bude uzrokom njene slabosti, te je zakolju i skuhaju njeno meso u kazanu.
8. Od Džabira, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik (ص), rekao: ''Najveći uzročnik smrti mog ummeta, poslije Allahove dž.š. odredbe, je urok.''
9. Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: ''Poslanik (ص), mi je naređivao da učim rukju protiv uroka.''
10. Od Enesa ibnu Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: ''Poslanik (ص), je dozvolio da se uči rukja protiv uroka, ujeda zmije i akrepa, te čireva na slabinama.''
11. Od Ummu Seleme, radijallahu anha, prenosi se da je Poslanik (ص), za njenu sluškinju, na čijem je licu vidio crnu mrlju, rekao: ''Proučite joj rukju, ona je uroćena.'' Pod crnom mrljom se misli na šejtanov znak, neko kaže da je to šejtanov udarac, tj. crna ili žuta fleka na licu.
12. Od Džabira, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: ''Poslanik (ص), je Hazmovoj porodici dozvolio liječenje rukjom od zmijskog ujeda. Esmi bintu Umejs je rekao: ''Šta je to sa sinovima moga brata pa su tako mršavi i slabi, da li im šta fali?'' ''Ne'' - odgovorila je - ''nego se brzo ureknu.'' ''Uči im rukju'' - rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ona je odbijala, ali je Poslanik (ص), ponovio: ''Uči im rukju.''

Mišljenje učenih o postojanja uroka:

- Hafiz Ibnu Kesir, Allah dž.š. mu se smilovao, rekao je: ''Uticaj uroka je moguć i nastaje Allahovom, dželle šanuhu, voljom.''

- Hafiz Ibnu Hadžer, Allah dž.š. mu se smilovao, rekao je: ''Bit uroka se sastoji u pogledu sa divljenjem pomiješanim sa zavišću osobe pokvarene duše koji štetno djeluje na onoga kome je upućen.''

- Ibnu Esir, Allah dž.š. mu se smilovao, rekao je: ''Oni kojima su uskraćeni vid i razum, zanijekali su urok riječima: ''To su samo neistinita priviđenja ...''

Ovo su najneupućeniji ljudi koji pred sobom imaju zastor iza kojeg ne vide. Oni nemaju kulture niti ikakvog znanja o duši i duhovnim stvorenjima te o njihovoj prirodi i uticaju. kojima je dat razum bez razlike kojem narodu pripadali, ne poriču postojanje uroka, niti ga niječu iako su se razišli u načinu njegova uticaja i uzroka.

Nema sumnje da je Uzvišeni Allah dž.š. dušama i tijelima dao različite moči i prirode. Mnogima je dodijelio osobine koje imaju uticaj. Nemoguće je onome ko posjeduje razum da zaniječe uticaj bestjelesnih biča na tijelo. To je nešto očito i osjetno.

Primijetit ćeš kako se lice jako zacrveni ako u njega pogleda neko od koga se ovaj ustručava i stidi, ili požuti kada pogleda u nekog koga se boji. Ljudi su svjedoci slučajeva gdje osoba oslabi i oboli od nečijeg pogleda. Sve ovo se dešava posredstvom i uticajem duhovnih biča. Zbog uske veze sa očima prema njima je i dobio ime (urok, urokljive oči ar. ajn-oko). Međutim nisu oči te koje imaju moć da izazovu urok, to se dešava posredstvom bestjelesnih bića. Bestjelesna bića imaju različite prirode, moči i djelovanje.

Zavidna duša ima vidljiv i štetan uticaj na osobu kojoj se zavidi. Radi ovoga je Uzvišeni Allah dž.š. naredio Poslaniku (ص) da traži Njegovu zaštitu od zle zavisti. Uticaj zavidnika na onoga kome zavidi je potvrđena stvar i ne može se zanijekati. To čine samo oni koji su izašli iz okvira ljudske prirode. Osnova zavidluku je urok.

Pokvarena i zavidna duša se zlobno ponaša i utiče na onoga kome zavidi. Ona svojom pokvarenošću djeluje na njega. Najbliža ovom primjeru je zmija. U njoj je skriven otrov, pa kada se sretne sa svojim neprijateljem, iz nje proradi mržnja, te se okomi na njega, što njemu šteti. One su različite. Uticaj nekih od njih je tako jak da može izazvati pobačaj, ili sljepoću kao što je to rekao Poslanik (ص), za bezrepu otrovnicu i još jednu vrstu otrovnih zmija: ''One osljepljuju i izazivaju pobačaj.''

Uticaj duša nastaje susretom, viđenjem, kontaktom, upućivanjem duša na one na koje će djelovati, dovama, rukjom i surama el-Felek i en-Nas, ponekad priviđenjem i umišljanjem. Nije pogled taj koji je presudan kod osobe koja uriče. Desi se da se slijepom opiše nešto te ga njegova duša urekne iako ga nije vidio. Mnoge osobe su urekle nekoga preko opisa bez viđenja. To su strelice koje izlaze iz duše osobe koja to čini. Ponekad pogodi urečenog, a ponekad promaši. Ako ga zateće ''otkrivenog'' (bez zaštite dovama i drugim štitovima) nema sumnje da će ga pogoditi. Ako ga zateće naoružanog i zaštićenog, te strelice mu ne mogu nauditi, čak postoji mogućnost da se ta ista strelica vrati na onog od koga je i poslana.

Urok se javlja na ovaj način: Osoba je prvo nečim, zadivljena, zatim to nešto slijedi njegova pokvarena duša, a potom se u izvršenju trovanja pripomaže pogledom upućenim urečenom. Čovjek ponekad urekne samog sebe, a ponekad urekne bez svoje volje.''

Razlika između uroka i zavisti

-Zavist je širi pojam od uroka. Svaka osoba koja može da urekne zavidna je, a nije svaki zavidnik i osoba koja može da urekne. Radi toga je u suri El-Felek spomenuto traženje zaštite od zavidnika. Ako musliman zatraži zaštitu od zavidnika, ujedno je zatražio zaštitu i od uroka. Ovo je dokaz univerzalnosti Kur'ana a.š., njegove nadnaravnosti i retorike.

-Zavist je pobuđena mržnjom i željom da onome kome se zavidi nestanu sve blagodati. Povod uroku jeste divljenje, dopadanje i hvaljenje nečega.

-Zavist i urok igraju jednaku ulogu u izazivanju štete urečenom, a razlikuju se u porijeklu. Porijeklo zavisti pogađa srce vidjevši na urečenom mnoge blagodati i želeći da taj ostane bez njih. Onaj koji uriče pomaže se prodornim pogledom. Tako on uriče ono čemu ne zavidi kao što su predmeti, životinje, usjevi i imetak. Može se čak desiti da urekne samog sebe takvim prodornim pogledom.
Zavidnik može djelovati na nešto što pretpostavlja i prije nego što se desi, dok onaj koji uriče može uticati samo na ono što je stvarno prisutno.

-Čovjek ne može zavidjeti samom sebi niti svom imetku dok može ureći i sebe i svoj imetak.

-Zavist dolazi samo od pokvarene duše, dok urok može doći i od dobrog čovjeka ako mu se nešto svidi bez želje da to što se njemu svidjelo bude uskraćeno urečenom.

Ovo se desilo Amiru ibnu Rebi'i kada je urekao Sehla ibnu Hunejfa usprkos tome što je Amir, radijallahu anhu, među prvim koji su prihvatili Islam i učesnik bitke na Bedru.

Ibnul-Dževzi, Ibnul-Kajjim, Ibnu Hadžer, En-Nevevi, Allah dž.š. im se svima smilovao, su napravili razliku između uroka i zavisti. Poželjno je da musliman, kada vidi nešto što mu se dopadne, zamoli Allaha dž.š. za blagoslov, svejedno radilo se o njegovoj ili tuđoj stvari. Potvrda za ovo su riječi Poslanika (ص), u hadisu Sehla ibnu Hunejfa: ''Zašto nisi blagoslovio?'' tj. zamolio Allaha dž.š. da ga blagoslovi, jer ova dova sprijećava uticaj uroka.

Džini i uricanje ljude

1. Od Ebu Seida El-Hudrija, radijallahu anhu, se prenosi da je Poslanik (ص), tražio zaštitu od džinskog i insanskog uroka, a kad su objavljene sure El-Felek i En-Nas, učio je njih, a ostavio ono što je do tada učio (od te vrste dova).''
2. Od Ummu Seleme, radijallahu anha, se prenosi da je Poslanik (ص), u njenoj kući vidio sluškinju na čijem licu je bila crna mrlja na što je rekao: ''Proučite joj rukju, ona je urečena.''
   El-Ferra' je rekao: ''Pod riječima ''crna mrlja'' misli se na trag džinskog pogleda.''
   Iz ova dva hadisa saznajemo da urok nastaje i od džina i od insana. Radi toga je svaki musliman obavezan da spomene Allahovo dž.š. ime kad skida odjeću, ili se ogleda u ogledalu, i prilikom svakog drugog posla, kako bi od sebe odbacio džinsko uznemiravanje poput uroka i sličnog.